Koliko se Srbija razlikuje od drugih zemalja i koja su trenutno najtraženija zanimanja kod nas?
Aleksandar Hangimana, Managing Director Balkans, Manpower
Ukoliko bismo poređenje napravili sa najbližim zemljama u regionu, svakako bi mogli da izdvojim Srbiju kao najrazvijeniju što se tiče tržišta rada i potražnje sa novim radnim mestima. Set zakona i bilateralnih akata sa raznim državama globalno učinilo je Srbiju vrlo atraktivnom u oblasti kako direktnih tako i indirektnih stranih investicija.
Najviši skok beleži automotive industrija koja sa sobom povlači još neke od globalnih logističkih korporacija. Metal & Mining takođe su u porastu. Zahvaljujući kvalitetnom obrazovnom sistemu u Srbiji kao i dobrom poznavanju stranih jezika u široj populaciji Srbija je danas jedna od najatraktivnijih lokacija za BPO i tzv. shared centre biznis modele usmerene kao eksteritorijalna podrška za razne segmente u industriji.
Tako da sve ovo navedeno implicira da će tražnja za visokoobrazovanom i kvalitetnom radnom snagom biti u konstantnom porastu u Srbiji.
Što se tiče tržišta rada u Crnoj Gori ono kao teritorijalno manje u odnosu na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju najviše je fokusirano na dalji razvoj turizma i usluga, stoga najtraženja zanimanja vezana su za ta dva sektora. Sličan trend je sa tržištem rada je u Albaniji dok u Makedoniji proizvodni sektor uzima glavni primat budući da je glavna strategija Makedonije usmerena na nove FD investicije u proizvodnom sektoru.
Bosna i Hercegovina sa druge strane ima veliki potencijal u ljudskom kapitalu i resursima, i po tom je slična Srbiji, ali je dinamika kretanja radne snage kao i brzina procesa uslovljena velikim brojem administrativnih prepreka. Nedavno otvorena kancelarija kompanije Manpower u Sarajevu je samo potvrda da i pored prepreka Bosna i Hercegovina je već na putu da bude šire prepoznata za investitore jer svakako poseduje kvalitetne kadrove i prostora za dalji razvoj gotovo u svakom segmentu.
Prateći svetske trendove i tržište Srbije beleži veliki rast poslednjih godina u okviru industrije informacionih tehnologija. Razvoj novih tehnologija uslovljava sve veću potražnju za kadrovima koji će razvijati softvere.
Svetske potrebe a tako i lokalne potrebe u pogledu zanimanja i profesija biće usmerene sa jedne strane na sve više specijalističkih i profilisanih zanimanja sa tehničkim, ekonomsko-finansijskim, medicinskim, poljoprivrednim obrazovanjem. A s druge strane zbog velike diverzifikicije i globalnosti savremenog biznisa profesije koje će u sebi moći da sintetišu raznolikost znanja i informacija biće potrebene za kordinaciju i vođenje potpuno različitih timova.
Obrazovni sistem Srbije daje vrlo dobru podlogu za dalju nadgradnju neophodno je samo da u svaki kurikulum u srednjim školama kao i fakultetima uvedemo određen deo nastave koja se oslanja u potpunosti na privredu i realan sektor. Jedino na taj način ćemo omogućiti da budući kadrovi budu spremni za izazove tržišta rada kao i globalnim kretanjima koja nas svakako dotiču.
